Urbano rudarenje e-otpada moglo bi Brazilu zaraditi 4 milijarde R$ godišnje
Praksa cirkularne ekonomije bi izbegla rasipanje pravog mineralnog nalazišta prisutnog u elektronskom otpadu velikih gradova
Slika: Hafidh Satyanto na Unsplash-u
Mnogi ljudi drže pravo blago u svojim domovima u elektronskom otpadu, ali mogu da vide samo „smeće“ u mobilnim telefonima, kablovima i kompjuterskim delovima ostavljenim u fiokama, takozvani elektronski otpad.
Istraživanje Centra za mineralnu tehnologiju (Cetem), sa podacima iz 2018. godine, u četiri države i Federalnom okrugu, pokazalo je da 85 odsto ispitanika neku vrstu opreme, koja više ne radi, drži kod kuće.
Ovaj otpad od električne i elektronske opreme (WEEE) u svom sastavu zadržava minerale visoke vrednosti, poput zlata, srebra, bakra i aluminijuma, koji se mogu ponovo koristiti i vratiti u proizvodni ciklus u obliku sirovine. Prema istraživaču Luciji Heleni Ksavijer, koja je deo istraživačkog tima Cetem, to je moguće kroz strukturirani pristup u onome što je poznato kao cirkularna ekonomija. Čini se da koncept zamenjuje tradicionalni model linearne ekonomije, koji se zasniva na proizvodi-potroši-odlagati, i predlaže nove aktivnosti, kao što su urbano rudarstvo i reverzna logistika, kako bi se postiglo održivo rešenje problema izazvanih nedostatkom upravljanja otpadom. .
Brazil godišnje proizvede 1,5 miliona tona elektronskog otpada, što predstavlja 3,4% od 44,7 miliona tona proizvedenih u svetu. Podaci državu svrstavaju na sedmo mesto među najvećim proizvođačima ove vrste otpada. Širom sveta, samo 20% ovog materijala se sakuplja i reciklira.
Prema rečima Vande Ginter, istraživača na Odeljenju za zdravlje životne sredine na Univerzitetu u Sao Paulu (USP), deo otpada kojim se ne upravlja na pravi način na kraju izaziva probleme kao što su zauzimanje velikih urbanih prostora deponijama i neadekvatnim deponijama . Kontaminacija tla, rizici po ljudsko zdravlje i potreba za istraživanjem novih prirodnih resursa, dok se oni koji su na raspolaganju odbacuju, takođe se pojavljuju kao nedaće nastale u ovom scenariju.
Istraživanje koje je sprovela Evropska zajednica, 2017. godine, sa podacima iz 2016. godine, otkriva ekonomski potencijal od 55 milijardi evra u sekundarnim sirovinama (ima nečistoće) u otpadu električne i elektronske opreme. Pored studije, Univerzitet Ujedinjenih nacija (UNU) izračunao je potencijal nekih minerala prisutnih u ovim ostacima. Samo povratkom zlata prisutnog u odbačenoj opremi, 2016. evropska industrija bi uštedela 18,8 milijardi evra.
U Brazilu, projekcija ove iste studije ukazuje na to da bi bilo moguće povratiti oko 4 milijarde R$ uz urbanu eksploataciju četiri metala (bakar, aluminijum, zlato i srebro), prisutnih u elektronskom otpadu nastalom 2016. godine. Jugozapadni region zemlje koncentriše 56% proizvodnje WEEE u Brazilu, što favorizuje gradsko rudarstvo kao izvor sirovine.
„Na neki način, mi već odavno imamo urbano rudarstvo u zemlji, kao što je to slučaj sa reciklažom plastike, papira, kartona i posebno aluminijuma. Velike varijacije cena koje se dešavaju danas su najveće. teškoća za uspostavljanje dugoročnih strategija“.Lucia Helena Xavier, istraživač.
Reciklaža otpadne električne i elektronske opreme omogućava smanjenje uticaja na životnu sredinu izazvanog eksploatacijom prirodnih resursa na planeti.
Varijacije u monetizaciji ovih resursa su posledica lošeg upravljanja otpadom, jer se komponente i minerali vade bez upotrebe opreme za zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi, da bi se prodavali po niskim cenama. „Postoje mehanizmi za izbegavanje pristrasnosti u 'monetizaciji' otpada. Jedan od njih je obrnuti logistički kredit, ili drugi ekonomski podsticajni mehanizmi, uvođenje založnih prava ili bonusa.
Reverzna logistika
„Proučavanje toka energije i materijala u lancu elektro-elektronskog otpada neophodna je za implementaciju modela obrnutog logistike“, brani Lucia Helena.
Nacionalna politika o čvrstom otpadu (Zakon 12,305/10 i Uredba 7404/10) predviđa šest prioritetnih sektora za korišćenje metode, od kojih samo elektronika još uvek nije regulisana.
Devet godina nakon stvaranja standarda, 1. avgusta 2019. godine, vlada je započela javnu raspravu o sektorskom sporazumu o obrnutoj logistici za elektronske proizvode. Debata traje do 30. avgusta. To je prvi korak za potrošače, vladu, proizvođače, uvoznike, distributere i trgovce da se obavežu.
Pored odgovornosti svake od uključenih strana, Lucia Helena Xavier naglašava da sektorski sporazum treba da utvrdi količinu za sakupljanje i obradu WEEE u Brazilu. „Evropske i severnoameričke zemlje imaju posebna uputstva koja predviđaju takve procente. Na primer, u Evropi će od ove godine biti potrebno 65 odsto naplate, što je ekvivalentno masovnoj količini proizvoda stavljenih na tržište u prethodnom periodu, u proseku dve godine“, kaže on.
Prema rečima sekretara za kvalitet životne sredine u Ministarstvu životne sredine, Andre Fransa, predstavljeni predlog predviđa, za pet godina, povećanje sa 70 na 5.000 elektronskih mesta za prikupljanje otpada distribuiranih širom zemlje.
„Ciljevi reciklaže su progresivni, počinju od 1 odsto, a za ovih pet godina dostižu 17. Možda se ne čini mnogo, reč je o 255 hiljada tona odbačenih elektronskih proizvoda.“Andre França, sekretar za kvalitet životne sredine.
Predloženi početni rez obuhvata 400 najvećih opština u zemlji, sa populacijom od preko 80.000 stanovnika, i predviđa da se sav prikupljen materijal, u skladu sa progresivnim ciljevima, reciklira. Pored smanjenja opterećenja javne službe gradske čistoće u ovim opštinama, deponije imaju i produženi vek trajanja.
Jedna od prepreka sporazumu je činjenica da je proizvodnja WEEE direktno povezana sa gustinom naseljenosti i kupovnom moći, što urbane centre čini velikim generatorima, dok mali udaljeni gradovi imaju manje otpada i na kraju povećavaju troškove implementacije reverzne logistike. .
Andre França objašnjava da je sporazumom predviđeno upravljanje subjektima u obliku neprofitnih pravnih lica, koje čine kompanije ili udruženje proizvođača i uvoznika, koji će biti odgovorni za sprovođenje radnji u vezi sa strukturiranjem, implementacijom, upravljanjem i rad sistema reverzne logistike . „U ovim slučajevima biće neophodno konsolidovati teret kako bi bio ekonomski isplativ i poslati ovaj materijal na reciklažu“, kaže on.
Sektorski sporazum ne obavezuje vezu između bilo koje kompanije i upravljačkog subjekta, ali, za Andre Fransu, ovo je objekat koji reverznu logistiku čini ekonomski održivom. „Velika prednost mogućnosti da računate na upravljački entitet je u tome što možete da udružite i podelite operativne troškove ovog sistema, a to je obično jeftinije od pojedinačnih performansi“, objašnjava on.
Kolekcionari
Predlog takođe prepoznaje važnost uloge sakupljača recikliranog materijala
Postoji i mogućnost integracije u obrnuti logistički sistem, sve dok su udruženja i zadruge ovih radnika zakonski konstituisana i propisno kvalifikovana. U Federalnom okrugu, Služba za urbanu čistoću odabrala je i obučila zadruge za sprovođenje faza prikupljanja i klasifikacije otpada. Među institucijama je i Zadruga 100 Dimension, koja se nalazi u Riacho Fundo, administrativnom regionu blizu Brazilije.
Prema rečima Sonije Marije da Silve, generalnog direktora zadruge, radnici su i pre nego što su izabrani već bili uključeni u demontažu električne i elektronske opreme. „U 2015. godini, kompanija Dioxil [Technology], zajedno sa Univerzitetom Brazilije (UnB), nas je kontaktirala kako bismo mogli da počnemo da demontiramo računare iz kojih bi se vadilo zlato. Oni su nas obučili i već smo počeli da radimo sa ovom vrstom materijala“, kaže Sonja.
Sa 64 člana, radnici ostvaruju prihode od različitog čvrstog otpada. Nedavno je grupa morala da se podvrgne prilagođavanju zbog blizine sedišta stambenom delu. „U skladu sa pravilima prevencije i predostrožnosti, ponovo smo razmislili kako bismo mogli da radimo bez privlačenja bubašvaba ili pacova u region i odlučili smo da zadržimo uslugu sortiranja samo za elektroniku, gume i jestivo ulje. Predsednik objašnjava da se odluka odnosila i na ekonomsko pitanje, jer se radi o ostacima velike tržišne vrednosti.
Obuka i obaveza da budu legalno konstituisani takođe odražavaju zabrinutost za zdravlje radnika koji je smešten u zatvor. U studiji tehničke izvodljivosti koju je 2012. godine sprovelo Ministarstvo životne sredine, tokom procesa regulisanja Nacionalne politike o čvrstom otpadu, ukazuje se na devet vrsta teških metala prisutnih u WEEE i mogućih bolesti izazvanih kontaminacijom.
„Elektronska oprema nije opasna, ali u otpadu ima opasnih materija koje ova oprema ispušta kada se ne koristi“,kaže istraživačica USP-a Vanda Ginter.
Ginter objašnjava da zagađivači teškim metalima nisu zabranjeni i da se tokom procesa proizvodnje koriste kako bi se osiguralo da do kontaminacije ne dođe. U procesu vraćanja proizvoda na tačno odredište, ove mere predostrožnosti još nisu regulisane. „Postoje hiljade vrsta hemijskih proizvoda kojima industrija rukuje u specifičnim uslovima rada, sa opremom, sa zaštitnim maskama. To mora da se desi i u obrnutom toku“, objašnjava on.
Primena reverzne logistike u mnogim razvijenim zemljama se već vidi u niskom nivou mešanja WEEE sa uobičajenim otpadom. Širom sveta, samo 4% elektronskog otpada se meša sa običnim otpadom. U Brazilu, istraživanje koje je sproveo USP pokazalo je da 20% stanovništva Sao Paula ne odvaja ovu vrstu otpada. „Potrošači još uvek nisu svesni kako da sprovedu obrnutu logistiku. Postoji ogroman jaz u komunikaciji“, kaže Lucia Helena. Istraživač veruje da se neke izolovane inicijative već dešavaju, ali su „potrebne nacionalne akcije za širenje informacija i promovisanje obrnute logistike“.