Šta je kompenzacija ugljenika za kompanije
Neutralizacija ugljenika za kompanije je alternativa za izbegavanje posledica klimatskih promena
Slika koju je uredio i promenio Nikola Jovanović, dostupna je na Unsplash-u
Neutralizacija ugljenika za kompanije je jedna od tehnika koje se koriste za nadoknađivanje emisija gasova staklene bašte koje se ne mogu smanjiti. Neutralizacija ugljenika je alternativa koja nastoji da izbegne posledice klimatskih promena (prouzrokovanih prekomernim emisijama zagađujućih materija, kao što je ugljen-dioksid), na osnovu opšteg proračuna emisije ugljenika ili ekvivalentnog ugljenika (CO2e).
Kako kompanija može da počne
Pre nego što počne sa merama neutralizacije ugljenika, kompanija treba da izmeri sopstvenu emisiju gasova staklene bašte. Ovo merenje se može izvršiti na osnovu inventara koji koriste konvencionalne alate za merenje, kao što su Protokol o gasovima staklene bašte (GHG Protocol) i ISO14064.
Popis emisija je suštinski korak, jer služi za otkrivanje najboljeg načina za smanjenje i/ili neutralizaciju emisija. Za ovo su neophodna tri koraka:
- Saznajte koji su izvori emisije (upotreba azotnog đubriva, transport, itd.);
- Prikupiti podatke (sa radnicima, menadžerima, direktorima, itd.);
- Primenite proračun (20 litara iskorišćenog goriva emituje određenu količinu CO2e, na primer).
- Uštedite resurse gorivom i energijom (kompanija identifikuje da poboljšanje održavanja voznog parka štedi benzin, na primer – što, pored smanjenja emisija, štedi resurse);
- Povećati konkurentnost i kredibilitet;
- Proširiti mogućnost otvaranja novim tržištima;
- Pružiti jasan odgovor investitorima;
- Omogućite pristup posebnim kreditima, između ostalog.
Kada nije moguće smanjiti emisije, bilo zato što je to preskupo za kompaniju ili zato što još uvek nema raspoložive tehnologije ili logistike, ona može izabrati da to nadoknadi neutralizacijom.
Redukcija protiv neutralizacije
Nakon sprovođenja inventara, kompanija će imati potrebne informacije da odluči kako može da smanji i/ili neutrališe svoje emisije gasova staklene bašte. Smanjenje vrši sama kompanija (povećanje održavanja ili obnavljanje voznog parka, na primer). Kompenzacija, koja se takođe može nazvati neutralizacijom, je smanjenje koje vrši druga kompanija, koja ga prodaje u obliku karbonskih kredita (što može koštati manje od sprovođenja smanjenja u samoj kompaniji).
Neutralizacija ugljenika funkcioniše na sledeći način: Kompanija X u svojim aktivnostima proizvodi pet tona ugljenika, pa da bi nula emisija mora da kupi pet ugljeničnih kredita (jedan kredit za ugljenik = jedna tona ugljen-ekvivalenata - CO2e). Tako se vrši potraga za pouzdanim i sertifikovanim kompanijama, kao što je kompanija Y, koja zahvata biogas sa deponije i transformiše ga u energiju, ili čak kompanija Z koja čuva autohtone šume. Ove kompanije stvaraju karbonske kredite za korišćenje čiste energije ili za izbegavanje krčenja šuma. Ovi krediti se izračunavaju na osnovu ukupnog CO2e koji se više ne generiše. Tada se stvara partnerstvo između kompanija – jedna kupuje karbonske kredite neutrališući svoje emisije, a druga prima investicije.
- Šta je krčenje šuma?
Drugim rečima, kada kompanija ne može sama da uradi smanjenje ugljenika (bilo zato što bi to bilo preskupo ili zato što nije strukturalno moguće), kompenzuje, kupujući nadoknadu ugljenika od druge kompanije.
Tehnike neutralizacije ugljenika
Sadnja drveća je jedan od najčešćih oblika neutralizacije ugljenika, zbog lakog pristupa kupovine bilo kome, bilo kompanijama ili pojedincima. Pored sekvestracije ugljenika kroz sadnju drveća, očuvanje šuma donosi nekoliko drugih koristi za zemljište, vodu, biodiverzitet, između ostalog.
Druga uobičajena tehnika je neutralizacija ugljenika korišćenjem alternativnih energija. Proizvodnja električne energije je glavni emiter ugljenika na globalnom nivou, tako da je zamena konvencionalne energije sa 100% čistim izvorima energije efikasan način za neutralizaciju ugljenika. Članak „Šta je obnovljiva energija“ objašnjava kako ova tehnika funkcioniše.
Ali postoji i tehnika hvatanja i skladištenja ugljenika - CCS (engleski akronim za hvatanje i skladištenje ugljenika). CCS može biti jedina opcija za postizanje značajnog smanjenja ugljenika nastalog upotrebom fosilnih goriva. Pogledajte proces ove metode u članku „Tehnike neutralizacije ugljenika: hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS)“.
Ali tehnike neutralizacije ugljenika se tu ne zaustavljaju, ubrzavanje procesa prirodnog trošenja kako bi se uhvatio CO2 prirodnim reakcijama je još jedan metod. Mineralni silikati prisutni u stenama kada se rastvore vremenskim uticajem reaguju sa atmosferskim CO2 koji ga hvata i pretvara u stabilne oblike. Zvučni kompleks? bolje razumeti u članku „Tehnike neutralizacije ugljenika: ubrzanje vremenskih uslova“.
Tehnika očuvanja i povećanja zaliha ugljenika u zemljištu je takođe veoma obećavajuća. Pravilnim upravljanjem zemljištem i dodavanjem organske materije moguće je skladištiti ugljenik, čime se neutrališu zaostale emisije. Koliko je ova metoda jednostavna, pogledajte u članku „Tehnike neutralizacije ugljenika: skladištenje ugljenika u zemljištu“.
Drugi način izdvajanja ugljenika iz atmosfere je đubrenje okeanom. Sastoji se od dodavanja gvožđa u okean kako bi se povećao biološki rast područja i pretvorio više atmosferskog CO2 u stabilan ugljenik. Međutim, kompenzacija ugljenika ovom tehnikom je još uvek neizvesna zbog uticaja koji još nisu shvaćeni na morski ekosistem. Više o izazovima i ograničenjima ove tehnike pogledajte u članku „Tehnike neutralizacije ugljenika: đubrenje okeana“.
Kako da znam da li moja kompanija proizvodi emisije ugljenika? Da li treba da neutrališem?
Ugljični otisak (емисија угљен-диоксида и осталих компоненти базираних на угљенику – na engleskom) je metodologija kreirana za merenje emisije gasova staklene bašte – sve one, bez obzira na vrstu emitovanog gasa, pretvaraju se u ekvivalentni ugljenik. Ovi gasovi, uključujući ugljen-dioksid, emituju se u atmosferu tokom životnog ciklusa proizvoda, procesa, usluga i aktivnosti. Primeri aktivnosti koje stvaraju emisije su sagorevanje fosilnih goriva kao što su vazdušni saobraćaj i mehanizovana žetva, potrošnja bilo koje prirode (hrana, odeća, zabava), proizvodnja događaja, stvaranje pašnjaka za stoku, krčenje šuma, proizvodnja cementa, između ostalog . Sve ove aktivnosti, pored ostalih gasova, emituju ugljenik i mogu ih obavljati ljudi, kompanije, nevladine organizacije i vlade – zato svi ovi subjekti mogu da sprovode neutralizaciju ugljenika.
Ako jedete tanjir pirinča i pasulja, imajte na umu da je za taj obrok postojao ugljenični otisak – ako se u vašem tanjiru nalazi hrana životinjskog porekla, ovaj otisak je još veći, zbog veće potražnje za sadnjom, uzgojem i transportom stoke. . Poznavanje emisije ugljenika, direktno ili indirektno, veoma je važno da se smanji kako bi se usporilo globalno zagrevanje, poboljšao kvalitet života planete, smanjio ekološki otisak i izbegli preskočiti, poznato kao preopterećenje Zemlje.
- Ako bi ljudi u SAD menjali meso za pasulj, emisije bi se drastično smanjile, pokazalo je istraživanje.
Smanjenje suvišne potrošnje i izbor za ekološki prihvatljivije držanje, praktikovanje pravilnog odlaganja i kompostiranja, na primer, načini su za smanjenje emisije ugljenika. Drugi način da se doprinese smanjenju ugljičnog otiska je davanje prioriteta svesnoj potrošnji, podsticanje kompanija koje neutrališu ili smanjuju svoje emisije. U tom smislu, kompanije u sistemu B su dobile na značaju. Tokom Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, COP25, koja se održala u Madridu, 533 B kompanije su se javno obavezale da će ubrzati smanjenje svojih emisija ugljenika do 2030. godine, a ne do 2050. godine, kako je navedeno u Pariskom sporazumu 2015. godine.
Neke posvećene B kompanije su: Patagonia, Davines, Allbirds, Intrepid Travel, The Body Shop, Natura, , The Guardian, između ostalih. Sertifikovane B kompanije su kompanije koje ispunjavaju najviše verifikovane standarde društvenog i ekološkog učinka, transparentnosti i pravne odgovornosti. Širom sveta postoji više od 3.000 B kompanija, iz više od 70 zemalja i 150 oblasti, koje koriste moć poslovanja za rešavanje glavnih društvenih i ekoloških izazova današnjice, uključujući klimatsku krizu.
Ako ste preduzetnik ili preduzetnik i želite da smanjite ili neutrališete svoje emisije, možda bi bilo interesantno da upoznate Eccaplan, kompaniju koja nudi uslugu izračunavanja i neutralizacije ugljenika za pojedince i kompanije.
Neizbežne emisije se mogu nadoknaditi u sertifikovanim ekološkim projektima. Na ovaj način, ista količina CO2 koju emituju aktivnosti vaše kompanije, proizvodi, događaji ili tokom radnog perioda svakog zaposlenog se nadoknađuje podsticajima i upotrebom čistih tehnologija.
Kompenzacija ili neutralizacija ugljenika, pored toga što ekološke projekte čini finansijski održivim, poboljšava kvalitet života ljudi i promoviše održivo korišćenje zelenih površina. Da biste saznali kako da počnete da neutrališete ugljenik koji emitujete vi, vaša kompanija ili događaj, pogledajte video i popunite formular ispod: