Kompanija B: održivi poslovni sistem
Više od 2000 kompanija širom sveta pridružilo se „B sistemu“, koji ceni društveni razvoj
Kompanija B je kompanija čiji je poslovni model društveni i ekološki razvoj. Sistem B je pokret koji nastoji da širi održivi i pravičan razvoj kroz sertifikaciju kompanija na globalnom nivou. Svaka kompanija u sistemu B ima za cilj rešavanje društvenih i ekoloških problema.
U vašoj knjizi i prvom delu Teorija moralnih osećanja, škotski ekonomista i filozof Adam Smit tvrdi da je prirodno da ljudska bića žele da udovolje drugim ljudima i da se osećaju dobrodošli od njih. Prema Smitu, u prirodi čovečanstva „postoje principi koji ga teraju da se zainteresuje za sudbinu drugih i da njihovu sreću smatra neophodnom za sebe, iako ne izvlači ništa osim zadovoljstva da gleda sreću svojih bližnjih“.
Mnogi ljudi nisu svesni ove „prijateljskije“ strane ekonomiste, najpoznatijeg kao jednog od tvoraca ekonomskog liberalizma i po svom najpoznatijem delu Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda, jednostavno prepoznat kao Bogatstvo naroda - često se povezuje sa divljim kapitalizmom, koji generiše koncentraciju prihoda i društvenu nejednakost. Međutim, kao i većina teoretičara čovečanstva, Adam Smit je verovao da je neophodno formulisati načine za uspostavljanje društvenog poretka koji teži opštem dobru, uprkos činjenici da su ljudska bića obdarena sebičnim osećanjima. Prepoznavanjem ovih osećanja, Smit potvrđuje da čovečanstvo, uopšteno gledano, ima određeni altruizam koji se suprotstavlja ličnim interesima i koji ih tera da traže načine da nadoknade patnju drugih.
Drugim rečima, za Smita činimo dobra dela jer, kao gledaoci, možemo da se stavimo u kožu drugih i zamišljamo njihovu patnju ili teškoće, čak i bez prolaska kroz to. Ali škotski ekonomista ističe da „simpatije ne proizilaze toliko iz razmišljanja o strasti koliko iz situacije koja je izaziva”. Da bi to ilustrovao, Smit naglašava da se ova simpatija može postići samo ako gledalac „nastoji što je više moguće da se stavi u situaciju drugog...“
упркос Teorija moralnih osećanja budući da je pun kompleksnih koncepata, gore opisani dobro pokazuje kako inicijative usmerene ka društvenom blagostanju nastaju u bilo kojoj vrsti ekonomskog sistema. Ovo je slučaj takozvane ekonomije solidarnosti.
Šta je ekonomija solidarnosti?
Prema Ministarstvu za rad i zapošljavanje, "Ekonomija solidarnosti je drugačiji način proizvodnje, prodaje, kupovine i razmene onoga što je potrebno za život. Bez iskorišćavanja drugih, bez želje da se iskorištava, bez uništavanja životne sredine. Saradnja, jačanje grupe , svaki misleći na dobro svih i svoje dobro“.
Veliki predstavnik ove ekonomije u Brazilu je Paul Singer, ekonomista i profesor. U svojoj knjizi „Uvod u ekonomiju solidarnosti” on naglašava da smo navikli da gledamo društvo ubačeno u tržišni kapitalizam, gde konkurentnost donosi pozitivne poene za pobednike, ali zadržava društvene posledice za one koji ne mogu da pridobiju potrošače. Generalno, sudbina onih firmi koje propadaju, studenata koji ne polože prijemni, radnika koji ne mogu da nađu posao, gleda se samo kao posledica igre.
- Šta je ekonomija solidarnosti?
I upravo u ovom trenutku Smitove reči dobijaju na snazi, jer kako u ovom čisto konkurentskom sistemu bankrotirani preduzetnici koji ne mogu da dobiju kredit u bankama da stanu na noge i stvore nove poslove i radna mesta?
U principu, stavljanje Smithianovih ideja u ovaj kontekst ekonomije solidarnosti izgleda kao nešto krajnje kontroverzno. Uostalom, u svojoj najpoznatijoj knjizi Bogatstvo nacija, ekonomista navodi da su konkurentna tržišta jedan od najboljih načina da se podstakne efikasno i produktivno korišćenje resursa jedne zemlje. Ali s obzirom na to, razmislite o njegovim rečima u Teoriji moralnih osećanja: „U trci za bogatstvom, časti i privilegijama, [čovečanstvo] će moći da trči najbrže što može, naprežući svaki nerv i svaki mišić da prestigne sve svoje konkurente. ili sruši bilo koga od njih, gledaočeva tolerancija prestaje."
Adam Smit je znao da nijedno društvo nije savršeno: ni ona koja se pridržavaju ekonomije slobodnog tržišta, niti one regulisane ekonomije. To je zbog sebičnosti čovečanstva, smatra autor. Dakle, da li u ime kompanija koje osnivaju kartele, plaćaju niske plate i prave lobi ili zbog korumpiranih vlada, sistemi imaju tendenciju da generišu nejednakosti i nezadovoljstvo. Dakle, mnogo bi zavisilo od nas, kao svesnog i altruističkog društva (gledalaca), da izađemo u susret takvim potrebama. Kao primer, možemo navesti da čak i ako se kompanija ubaci u kontekst tržišne konkurentnosti, kada koristi „nepoštene“ uređaje, kao što je eksploatisanje dečijeg rada u nerazvijenim zemljama za smanjenje troškova, „tolerancija potrošača (gledač)“ nestaje. a ova firma je od njih kažnjena, jer mogu izabrati da plate više za isti proizvod, pod uslovom da je proizveden u skladu sa zakonom i zdravim razumom.
Međutim, istorija pokazuje da, iako teorija Adama Smita odgovara svim ovim varijantama, praksa nije bila toliko efikasna i da su se pojavili novi dodaci koji su je dopunili. Ekonomija solidarnosti obuhvata one koji se nađu u situaciji koju opisuje Singer – one koji su isključeni iz kapitalističke igre vođene konkurencijom – i predlaže egalitarne oblike preduzeća, zadruga, klubova razmene i drugih. Ukratko, ekonomija solidarnosti je pokušaj humanizacije kapitalističkog sistema. I nije jedini.
Pojavile su se i druge inicijative sa društvenom pristrasnošću i ističu se po podsticanju novih organizacionih modela koji podstiču korišćenje poslovne moći za rešavanje društvenih i ekoloških problema. U ovom scenariju se pojavljuje model kompanije B, koji integriše sistem B.
B kompanije
B kompanije su one koje koriste svoje poslovanje za razvoj zajednica i smanjenje siromaštva, pored traženja rešenja za klimatske probleme. Koncept „B korpusa“ kreirao je B-Lab u SAD 2006. godine, sa ciljem da redefiniše uspeh poslovanja. Danas postoji više od 950 kompanija – od toga 75 u Latinskoj Americi – u 30 zemalja i 60 sektora. U Brazil je ovaj koncept stigao nedavno, na čelu sa Komitetom za demokratizaciju informacionih tehnologija (CDI) u partnerstvu sa Sistemom B, predstavnikom pokreta u Latinskoj Americi, i već ima 46 kompanija sa sertifikatom.
Ouro Verde Amazônia je prva kompanija sertifikovana sa sistemom B u zemlji. Sertifikacija se dodeljuje nakon opsežne analize poslovne prakse, u svim oblastima, kao što su odnosi sa radnicima, zajednicom, životnom sredinom, dobavljačima, vladom, pored prakse transparentnosti.
Sistem B ima sledeće vrednosti i misiju:
- Rešavanje društvenih i ekoloških problema na osnovu proizvoda i usluga koje nude same kompanije; iu radnoj i društveno-ekološkoj praksi, služeći zajednicama, dobavljačima i zainteresovanim stranama;
- Rigorozan proces sertifikacije koji ispituje sve aspekte kompanije i mora da ispuni minimalne standarde učinka, pored toga što ima snažnu posvećenost transparentnosti u javnom izveštavanju o njegovom društvenom i ekološkom uticaju;
- Takođe napravite zakonske izmene da biste zaštitili svoju poslovnu misiju ili svrhu i tako kombinovali javni interes sa privatnim. Takođe će izgraditi poverenje kod građana, kupaca, zaposlenih i novih investitora.
Osnovni uslovi da postanete B kompanija
Izvršiti procenu uticaja B
Procena uticaja B procenjuje ukupni uticaj kompanije na njene zainteresovane strane. Procena varira u zavisnosti od veličine kompanije (broj zaposlenih), sektora i lokacije primarne delatnosti. Postupak obično traje jedan do tri sata; nakon završetka procene, izdaje se Izveštaj o uticaju B sa ukupnim rezultatom.
Završite pregled procene
Zatim je zakazan pregled procene sa članom B Lab tima. U ovom pozivu, tim će pregledati pitanja na koja je možda bilo teško odgovoriti ili su nejasna i pomoći vam da bolje razumete okolnosti i najbolje prakse za vašu kompaniju. U proseku je potrebno oko 60-90 minuta da se završi pregled.
Pošaljite prateću dokumentaciju
U svom komentaru procene, tim će takođe pokazati kompaniji kako da predstavi prateću dokumentaciju i da li dobija više od 80 od 200 mogućih poena. Procena nasumično bira osam do 12 pitanja na koja je potvrdan odgovor i traži od buduće kompanije B da detaljno dokumentuje svoju praksu. Spisak dokumenata će biti generisan nakon pregleda i evaluacije.
Kompletno obelodanjivanje upitnika
Upitnik o otkrivanju podataka omogućava kompaniji da poverljivo otkrije B Lab-u sve osetljive prakse, kazne i sankcije u vezi sa kompanijom ili njenim partnerima. Ova komponenta ne utiče na vrednovanje kompanije. Obično je većina ovih odgovora minorne prirode i stoga nisu potrebne dodatne radnje. Međutim, ako identifikujete jednu ili više stavki u Upitniku za otkrivanje podataka ili u verifikaciji materijalnog iskustva Kompanije i njenog višeg rukovodstva (sumnjive prakse koje uključuju plaćanje poreza i slično), možda će biti potrebno da navedete dodatne informacije. Prihvatanje i dalje učešće u zajednici B Corp je isključivo diskreciono pravo Savetodavnog odbora za standarde B laboratorije i Upravnog odbora.
- Pogledajte u potpunosti šta je potrebno kompaniji da bude deo koncepta
Prednosti postajanja B kompanije
Pored očigledne prednosti da postane kompanija koja se zvanično bavi održivošću u svojoj industriji kroz sistem B, drugi faktori čine sertifikaciju koju pruža B Lab još privlačnijom, kao što je ušteda na uslugama pristupa (CRM-Salesforces, e-trgovina itd.), privlače investitore povezane sa solidarnom ekonomijom (tzv. socijalne preduzetnike) i učestvuju u reklamnim kampanjama koje promoviše B-Corp. Moguće je detaljnije analizirati sve prednosti.