2016. je Međunarodna godina mahunarki: saznajte o prednostima

Kada se konzumiraju zajedno sa žitaricama, mahunarke formiraju kompletan protein, koji je jeftiniji od proteina životinjskog porekla – i stoga pristupačniji porodicama sa niskim ekonomskim resursima.

Slika: FAO

Ujedinjene nacije su 2016. proglasile Međunarodnom godinom mahunarki kao priznanje za kritičnu ulogu koju mahunarke igraju u bezbednosti hrane i ishrane, prilagođavanju klimatskim promenama, zdravlju ljudi i zemljištu.

Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), mahunarke su važne za Latinsku Ameriku i Karibe.

„Ovaj region je centar porekla mnogih mahunarki. Oni su deo kulture naših predaka i kamen temeljac naše trenutne ishrane“, rekao je Raul Benitez, regionalni predstavnik FAO.

Veliki deo proizvodnje mahunarki u regionu je u rukama porodičnih farmera koji igraju važnu ulogu u ruralnom razvoju, pored toga što uzgoj pomaže u ublažavanju klimatskih promena fiksiranjem azota u zemljištu.

Prema FAO-u, stimulisanje proizvodnje i potrošnje mahunarki ključno je za suočavanje sa rastućom gojaznošću u regionu, koja pogađa u proseku 22% odraslih, i glađu, koja pogađa 34 miliona muškaraca, žena i dece.

Pasulj, sočivo, porculanski pasulj (ili mung pasulj), slanutak i azuki pasulj su neki od primera ove vrste hrane. Čuveni brazilski pirinač i pasulj jedno je od jela koje FAO opisuje kao primere hranljive hrane (druge pročitajte ovde).

Kompletna hrana

Mahunarke su neophodne za zdravu ishranu. Čak i male, pune su proteina, sadrže dvostruko više od kukuruza i tri puta više od pirinča.

„Oni su fantastičan izvor biljnih proteina, imaju malo masti, ne sadrže holesterol i gluten i bogati su mineralima i vitaminima“, objasnio je Benitez.

Kada se konzumiraju zajedno sa žitaricama, oni formiraju kompletan protein, koji je jeftiniji od proteina životinjskog porekla – i stoga pristupačniji porodicama sa niskim ekonomskim resursima.

„Ova mešavina je osnova tradicionalne ishrane mnogih mesta u Latinskoj Americi i na Karibima, kao što su pasulj i kukuruz, ili pasulj i pirinač koje su mnogi od nas jeli“, rekao je Benitez.

Hrana za ljude i tlo

Mahunarke ne samo da doprinose zdravoj ishrani, već su i izvor prihoda za milione porodičnih farmera, odgovornih za useve koji se smenjuju sa drugim kulturama zbog svoje sposobnosti da reaguju na azot u zemlji, poboljšavajući održivost proizvodnje.

Mahunarke su jedna od retkih biljaka koje su sposobne da fiksiraju atmosferski azot i pretvore ga u amonijak, obogaćujući zemljište, za razliku od većine drugih biljaka koje samo apsorbuju azot iz zemlje, a ne ponovo ga unose.

Ovo omogućava ublažavanje klimatskih promena jer se smanjuje upotreba sintetičkih đubriva, čija proizvodnja podrazumeva intenzivnu potrošnju energije koja emituje gasove staklene bašte u atmosferu.

Mahunarke takođe igraju važnu ulogu u stvaranju radnih mesta u Latinskoj Americi i na Karibima, posebno u sektoru porodičnih farmi, jer su jedna od kultura koje se ističu u ovom sektoru.

Genetsko blago za buduće generacije

Prema FAO, velika raznolikost pasulja i drugih mahunarki u regionu predstavlja genetsko blago za stvaranje novih sorti koje bi mogle biti neophodne za suočavanje sa klimatskim promenama.

„Međutim, u mnogim zajednicama ove sorte predaka se gube zbog globalne homogenizacije koja favorizuje samo neke useve i hranu, lišavajući druge“, upozorio je Benitez.

Prema FAO-u, ishrana na globalnom nivou je sve homogenija i slična, a globalna hrana uglavnom zavisi od pšenice, kukuruza i soje, uz meso i mlečne proizvode.

Tokom Međunarodne godine mahunarki, zemlje moraju uložiti veliki napor da preokrenu ovaj fenomen, čuvajući genetiku, pridruženu kulturu i znanje autohtonih naroda koji su poboljšali mahunarke tokom stotina godina u regionu.

Saveznici u borbi protiv gladi

Prema FAO, Latinska Amerika i Karibi ne samo da imaju razliku što su izvorni izvor pasulja i drugih mahunarki, već se ističu i po tome što su najviše napredovali u borbi protiv gladi.

Mahunarke mogu biti ključni saveznici za region u dostizanju ambicioznog cilja okončanja gladi 2025. godine, datuma koji je pretpostavljen glavnim regionalnim sporazumom o ovoj temi, Planom bezbednosti hrane, ishrane i iskorenjivanja gladi Zajednice latinoameričkih država i Kariba. (CELAC).

„Tokom ove godine moramo slaviti prednosti mahunarki, tvrditi njihovu ulogu u hrani i ishrani i njihovu važnost u ruralnom razvoju i ublažavanju klimatskih promena“, zaključio je Benitez.

Pristupite veb stranici Međunarodne godine mahunarki: www.fao.org/pulses-2016/es

Izvor: ONUBr