Veštačko meso: ka održivoj ishrani
Meso uzgojeno u laboratoriji izbegava klanje životinja i smanjuje emisije gasova staklene bašte
Slika: Svetski ekonomski forum, Prvi kultivisani nepečeni hamburger, CC BY 3.0
Veštačko meso, odnosno laboratorijsko meso, novina je koja je sve bliža dolasku na tržišta. Kultivisani proteini in vitro su u planu ulaganja nekoliko kompanija i prešli su dug put otkako je holandski istraživač Mark Post 2013. godine predstavio prvi hamburger na svetu napravljen od veštačkog mesa. Eksperiment, finansiran od strane Sergeja Brina, suosnivača Google, je rezultat 5 godina istraživanja i nastao je reprodukcijom goveđih matičnih ćelija, kultivisanih i hranjenih hranljivim materijama u laboratoriji.
Profesor fiziologije na Univerzitetu u Mastrihtu u Holandiji, Post je razvio tehniku kultivisanja matičnih ćelija pronađenih u nervima i koži krave, uklonjenih malim bezbolnim ubodima životinja, kako bi ih pretvorio u masno i mišićno tkivo. Uklonjene ćelije se stavljaju u kulturu bogatu hranljivim materijama i hemijskim elementima i razmnožavaju se, u početku stvarajući male trake mišića. Zatim se trake spajaju, boje i mešaju sa masnoćom, formirajući komad veštačkog mesa. Sve u svemu, proces traje oko 21 dan.
Bolje razumete kako se pravi veštačko meso (video na engleskom, ali sa automatskim titlovima na portugalskom).
Postov prvi test je rezultirao veoma suvim mesom jer nije sadržalo masti. Postepeno, istraživač je oplemenjivao svoju proizvodnju, kako da poboljša ukus i izgled veštačkog mesa, tako i da snizi njegovu cenu. U 2013. Postov hamburger koštao je 325.000 dolara i trenutno se procenjuje na 11 dolara. Holanđani su se 2015. udružili sa Peterom Verstrateom da bi osnovali Meuse Meat, kompanija koja radi na puštanju na tržište veštačkog mesa po ceni sličnoj onoj za konvencionalnu mlevenu govedinu, što je zajednički cilj svih njenih konkurenata.
Proizvodnja veštačkog mesa može biti održiv način za ishranu rastuće svetske populacije. Ovaj proces koristi veoma malo životinja i drastično bi smanjio emisije gasova staklene bašte iz stoke, kao i sprečio zlostavljanje i klanje životinja. Potrošnja vode potrebne za proizvodnju je takođe mnogo manja nego u stočarstvu. Štaviše, laboratorijskom mesu za njegovo stvaranje nisu potrebni hormoni, čime bi se izbegla kontaminacija i zdravstveni problemi, a cilj naučnika je da se što više eliminiše potreba za korišćenjem životinjskih elemenata u proizvodnji veštačkog mesa.
Post je osvojio glavne konkurente, kao npr Memphis Meats, sa sedištem u San Francisku, Sjedinjene Američke Države. Uz podršku imena kao što je Bill Gates, osnivač Microsoft, Richard Branson, iz grupe devičanski, i od Cargill, gigant u oblasti poljoprivrede i hrane, američka kompanija je već uspela da simulira govedinu, svinjetinu, piletinu i patku. Čak su koristili fetalno tkivo uzeto iz krvi nerođenih bića da započnu proces uzgoja veštačkog mesa, ali sada tvrde da više ne koriste tečnost. Filijala ima još četiri startups Amerikanci: Hampton Creek, Beyound Meat, Clara Foods и SuperMeat.
Iako se nijedna životinja ne kolje za proizvodnju veštačkog mesa, vegetarijanci tvrde da su životinjski resursi i dalje potrebni za proizvodnju hrane. S druge strane, ljubitelji mesa gledaju na proizvod sa izvesnom strepnjom, posebno zbog mogućih razlika u ukusu i teksturi između veštačke verzije i pravog mesa.
Studija istraživača Matija Vilksa i Klajva Filipsa sa Fakulteta psihologije Univerziteta Kvinslend u februaru 2017. analizirala je mišljenja Amerikanaca o uzgojenoj govedini. in vitro . 673 osobe odgovorile su na onlajn upitnik, u kojem su im date informacije o veštačkom mesu i postavljene su im utiske o njemu. 65% ispitanika je reklo da je spremno da proba novitet, ali samo trećina misli da bi mogla da ga koristi redovno ili da zameni tradicionalno meso.
Najveći izazov za proizvođače je uskladiti cene veštačkog mesa sa cenama industrije za pakovanje mesa, jer su prednosti za životnu sredinu i održivost mnoge. Ako uspe da bude pristupačno, veštačko meso je čist izlaz za hranu budućnosti.