Opušak: veliki ekološki negativac

Opušak cigarete nije biorazgradiv! Dobro razmislite pre nego što ga pogrešno bacite

Bituca

Samo prošetajte ulicama bilo kog brazilskog grada da vidite opušak cigarete u svakom uglu. Mnogi pušači i dalje bacaju opušak bilo gde nakon što cigareta prestane, zaboravljajući ili ne znajući kakav rizik po životnu sredinu predstavlja ovo pogrešno odlaganje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), procenjeni broj pušača u svetu je 1,6 milijardi. Ova ogromna količina ljudi baca, prema informacijama Uprave za uslove rada (ACT), 7,7 opušaka dnevno. Odnosno, dnevno se odbaci oko 12,3 milijarde kundaka. Prema izveštaju NBC News-a, opušci zagađuju okean više od plastičnih kesa i slamki.

  • Rešenja za odlaganje opušaka

Zabrinutost oko brojeva je velika jer je jedan od „sportova“ kojima se najviše bave pušači „bacanje dupeta“, koje je postalo poznato na ulicama mnogih gradova širom sveta, donoseći strašnu neprijatnost malih planina opušaka u ispred lokala i drugih mesta velike cirkulacije, što šteti gradu i životnoj sredini. U državi Sao Paulo, zakon protiv pušenja iz 2009. dodatno je pogoršao ovaj problem, jer pušenje nije dozvoljeno u zatvorenom prostoru - a mnoge ustanove ne obezbeđuju odgovarajuće pepeljare ili kante za smeće za sakupljanje guza. U Parani, s druge strane, stvoreni su zakoni da se kažnjavaju svi uhvaćeni u bacanju kundaka na zemlju i da se postavljaju sakupljači kundaka na strateškim tačkama.

A u odnosu na druge vrste smeća, opušci izgledaju kao bezopasni kada se bacaju na ulice i avenije. Šteta koju ovaj mali predmet nanosi, međutim, daleko je veća nego što većina ljudi shvata.

Da vam dam ideju, vreme raspadanja pogrešno odbačenog opuška može da dostigne i pet godina, posebno ako se baci na asfalt. Da ne govorimo o činjenici da sadrži više od 4,7 hiljada toksičnih materija, koje oštećuju zemljište, zagađuju reke i potoke. Ovo relativno kašnjenje u razgradnji je zbog činjenice da je 95% filtera za cigarete sastavljeno od celuloznog acetata, koji je teško razgraditi.

Prema informacijama Portala Vlade države Sao Paulo, između sušnih sezona, opušak je jedan od glavnih uzroka požara. Ovi požari, izazvani kontaktom kundaka sa rastinjem, nanose štetu životnoj sredini i smanjuju bezbednost na mestima u blizini saobraćajnih traka, zbog dima koji otežava bolju vidljivost vozačima.

Problem nije samo u zadnjici

Bituca

Unsplash slika Sare Kurfeß

Sve to ne računajući štetu po zdravlje koju nanose cigarete. Sa više od 4.700 hemijskih supstanci koje se smatraju toksičnim prisutnim u dimu, pušenje pogoršava respiratorna oboljenja, povećava rizik od raka pluća i smanjuje želju za vežbanjem.

Prema studiji Inka, pušenje predstavlja 45% smrtnih slučajeva od infarkta miokarda, 85% smrti od hronične opstruktivne bolesti pluća (emfizem), 25% smrti od cerebrovaskularne bolesti (moždani udar) i 30% smrti od raka, što je odgovorno za za izazivanje skoro 50 različitih onesposobljavajućih i fatalnih bolesti i odgovoran za ubijanje 5 miliona ljudi godišnje.

Štaviše, ista studija pokazuje da se 90% slučajeva raka pluća javlja kod pušača i izaziva i pogoršava stanja kao što su hipertenzija i dijabetes.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva zdravlja, 23 osobe umiru svakog sata od posledica bolesti povezanih sa pušenjem, a prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), žrtve upotrebe duvana dostižu pet miliona godišnje. Uzgoj duvana takođe podstiče seču šuma, jer je za sušenje listova duvana potrebno koristiti peći na drva. I, naravno, tu je i hemijska zavisnost koju cigarete izazivaju, jer se smatra jednom od zavisnosti od kojih se najteže treba napustiti, i javna potrošnja na zdravlje zbog bolesti povezanih sa pušenjem.

Štaviše, pušenje je štetno i za nepušače i berbene duvana. Pasivni pušači imaju 30% veći rizik od razvoja raka pluća, 25% veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti pored astme, upale pluća, sinusitisa, između ostalog. Treći uzrok smrti koja se može sprečiti u svetu je pasivno pušenje. Da ne pominjemo štetu koju je farmerima izazvala intoksikacija izazvana berbom duvana, uključujući - prema nekim istraživačima - porast samoubistava, posebno u južnom Brazilu.

Studija koju je finansirala Alijansa za kontrolu duvana (ACT) pokazala je da troškovi duvana za brazilski zdravstveni sistem iznose 21 milijardu R$ godišnje, dok je celokupna naplata poreza od ove industrije oko 6 milijardi R$.

Stoga je opcija prestanka pušenja ona koja najviše rešava probleme. Osoba koja ne proizvodi opušak očigledno ih ne baca na pod. Ali za one koji imaju poteškoća da zaustave, potrudite se da bar kundak bace u smeće. Držite opušak dok ne pronađete kantu za otpatke ili "kutiju za opušak". Druga opcija je da obrišete opušak i vratite ga u kutiju cigareta dok ne pronađete kantu za smeće. Ovo će uticati na druge da učine isto, smanje zagađenje puteva i vode.

Рециклажа

Recikliranje kundaka je moguće i neke kompanije nude držače kundaka i stanicu za prikupljanje i sortiranje kundaka u Brazilu. Pored toga, postoje različiti procesi za uklanjanje hemijskih elemenata iz dupkova kako bi se oni pretvorili u sirovine za industriju čelika, cementa, plastike, papira, đubriva, pa čak i prirodnih vlakana.

Anketa sprovedena u Unicamp-u je zaključila da neke metode mogu biti efikasne za reciklažu kundaka. Primena kundaka kao inhibitora korozije za čelik N80a u industriji čelika, na primer, ima efikasnost od 94,6% u inhibiciji korozije čelika, kada se tretira u rastvoru sa koncentracijom 10% hlorovodonične kiseline. dnevno je potrebno oko 3800 kundaka.

Kundak se takođe može napraviti u plastiku nakon što je prvobitno tretiran gama zracima kako bi se uklonile njegove toksične komponente. Nakon ovog procesa, pepeo se steriliše i secira, mešajući papir i duvan, dok se celulozni acetat, plastični materijal koji se koristi u filteru, topi i reciklira. Ova metoda je već oporavila više od milion cigareta za kratko vreme u Evropi i Sjedinjenim Državama. Štaviše, to je jedan od najširih programa na svetu.



$config[zx-auto] not found$config[zx-overlay] not found